Rade Maroević: Ograđivanje Pojasa Gaze – taraba, tampon-zona i daljinski upravljani mitraljezi

Mirovne snage sastavljene od vojnika iz arapskih država i tampon-zona tik uz tarabu koja deli Izrael i Pojas Gaze, obrisi su rešenja sukoba koji već punih šest meseci potresa ovaj deo Bliskog istoka. Ukoliko posrednici ne požure, Izrael bi, odmah nakon Ramazana, mogao upasti u Rafu i jug Libana. Za sada, više od 32.000 mrtvih Palestinaca, 1.200 izraelskih i 350 libanskih žrtava. Mrtve u Jemenu i Siriji, za sada, niko precizno ne broji.

Šefovi izraelskih obaveštajnih agencija, Mosada i Šin Beta odlaze u Dohu i Kairo na još jednu rundu pregovora, koja bi, ukoliko se strane konačno dogovore, mogla otvoriti vrata oslobađanju izraelskih talaca i palestinskih zatvorenika, te na koncu i kakvom čvršćem primirju u Pojasu Gaze.

Ukoliko se to ne dogodi, izraelske snage spremne su da upadnu u područje oko Rafe, na granici palestinskih teritorija i Egipta, gde se trenutno nalazi oko milion i po Palestinaca, te pokrenu ozbiljnu ofanzivu oko severne granice, gde već mesecima traje prepucavanje izraelske vojske i Hezbolaha.

Bagerisanje Gaze

"Menjamo situaciju, od progonjenih pretvaramo se u progonitelje Hezbolaha, gde god se snage te organizacije nalaze – u Bejrutu, Sidonu, Balbaku, Nabateji i još udaljenijim mestima poput Damaska", upozorio je izraelski ministar odbrane Joav Galant prilikom obilaska izraelskih snaga na severnom frontu.

Posle 340 mrtvih Libanaca i 20 stradalih Izraelaca, temperatura na granici dve zemlje dostigla je tačku ključanja, i umereniji glasovi na obe strane tvrde da je pravo čudo da konflikt Hezbolaha i Izraela, koji tinja još od upada Hamasa 7. oktobra, nije prerastao u pravi rat.

Arapske mirovne snage, između mašte i realnosti

Galantu se pripisuje i autorstvo nad planom za eventualno raspoređivanje mirovnih snaga u Pojasu Gaze, koje bi pomogle pratnji humanitarnih konvoja i uspostavljanju reda i mira u tom području.

Egipćani dolaze?

Izraelski ministar odbrane je, navodno, takav plan izneo američkim zvaničnicima u Vašingtonu, kao deo ustupaka posle velikog pritiska administracije DŽozefa Bajdena na Jerusalim da što pre prekine ratne operacije protiv Palestinaca. Izraelska ideja je da bi takve snage mogle pomoći uspostavljanju lokalnih vlasti u Gazi, koje ne bi bile pod kontrolom Hamasa.

Istovremeno, izraelski zvaničnici su ovaj plan izneli i liderima nekoliko arapskih država, ali za sada nije jasno da li će neka od tih država zaista poslati vojnike u Gazu, pre svega jer sve arapske zemlje kao ishod krize vide stvaranje palestinske države.

Diplomatski izvori tvrde da je Egipat najbliži prihvatanju te ideje, ali da bi eventualnom slanju trupa morao prethoditi poziv Palestinske samouprave u "kontekstu rešenja o stvaranju dve države – izraelske i palestinske".

Bagerizacija prilaza Pojasu Gaze

Istovremeno, Izrael je oko Gaze pokrenuo veliki građevinski poduhvat u nastojanju da oko tarabe koja deli Izraelce i Palestince izgradi kilometar široku tampon-zonu, koja bi obuhvatala oko 16 odsto teritorije sadašnjeg Pojasa Gaze.

Zid na kraju tampon-zone

Ostaje, međutim, nejasno na koji će se način nova tampon-zona razlikovati od one koja je postajala i pre upada Hamasa 7. oktobra, kada su Hamasovi borci upali na teritoriju Izraela i ubili oko 1.200 ljudi. Izraelske snage reagovale su nekoliko sati pošto su pripadnici jedinice Nukba paraglajderima, bagerima i motociklima prosto pregazili ogradu i dronovima neutralisali daljinski upravljana mitraljeska gnezda.

Početak gradnje, ili radije ravnanja terena oko Gaze, istovremeno su potvrdili izraelski dnevnik Haarec i agencija Man, koju vode Palestinci sa Zapadne obale.

Na taj način, značajno bi bila proširena postojeća zona u kojoj je Palestincima zabranjeno kretanje, dok bi, istovremeno, Pojas Gaze bio podeljen "kontrolnim koridorom" čije je uspostavljanje jedan od ključnih problema u pregovorima koje u Kataru i Egiptu vode izraelski obaveštajci i Hamas.

Izraelski Haarec je, analizirajući satelitske snimke kompanije "Planet labs" (Planet Labs), objavio da su već srušeni brojni objekti unutar buduće tampon-zone, kao i da je prilično jasno u kojim su područjima građevinski radovi najintenzivniji.

Najudaljeniji razrušeni objekti, prema tim snimcima, nalaze se nešto više od kilometar dalje od ograde, kako bi se sprečio pristup tampon-zoni.

Bez prolaza u novom zidu

Ključni deo budućeg sistema za kontrolu Gaze, tvrde Haarec i agencija Man, predstavljaće koridor "Necarim", kojom će ovo područje, suštinski, biti podeljeno na dve zone, čime će izraelskim snagama bezbednosti, u budućnosti, biti omogućen brz pristup bilo kojoj kritičnoj tački.

Istovremeno, ovaj koridor predstavljaće i mesto na kojem će biti kontrolisano kretanje Palestinaca između severnog i južnog dela Pojasa Gaze. Ovaj koridor obuhvataće i ulicu Salah el Din, oko koje su se prethodnih meseci vodile žestoke borbe Hamasa i Izraelaca, kao i saobraćajnicu koja vodi duž obale Sredozemnog mora.

Koridor u ulici Salah el Dina

Ulica koja nosi ime po najvećem arapskom vojskovođi i avenija uz more bili su glavni koridori kojima su palestinske izbeglice bežale od sukoba u severnom delu Gaze. Njihov povratak, takođe, jedna je od tačaka o kojima pregovaraju Hamas i Izrael.

Ulica Salah el Dina

Oko čitave tampon-zone biće izgrađeni nasipi sa daljinski upravljanim položajima, na koje će biti postavljeno automatsko naoružanje. Prema postojećim planovima, sa ovih položaja će biti otvarana vatra na sve koji pokušavaju da priđu nasipima.

Ovakvo upozorenje samo je modifikovana verzija dosadašnje prakse, prema kojoj su Palestinci, koji bi prilazili ogradi, i pre 7. oktobra bili u opasnosti da budu upucani. Izraelci su, herbicidima, uništili sva polja, koja su se nalazila na 300 metara od ograde.

Još u februaru, izraelski premijer Benjamin Netanjahu je najavio gradnju tampon-zone, koja će postojati "sve dok bude potrebno".

Visoki komesar UN za ljudska prava Folker Turk je, komentarišući plan za uspostavljanje nove tampon-zone, naveo da takva aktivnost predstavlja kršenje Ženevske konvencije, kao i da nasilno iseljavanje stanovništva može biti ratni zločin.

(RTS)